1603
| Миленијум: | 2. миленијум |
|---|---|
| Векови: | |
| Деценије: | |
| Године: | |
 1603 на Викимедијиној остави.
| |
1603 је била проста година.
Догађаји
[уреди | уреди извор]
Јануар
[уреди | уреди извор]- 6. јануар — Спахијска побуна у Цариграду због лошег вођења рата против Џелалијских побуњеника, током састанка са султаном Мехмедом III убијени Газанфер-ага и Осман-ага, вође белих одн. црних евнуха; бивши заменик везира Саатчи Хасан-паша се спасио обелодањивањем писма којим је Сафиyе Султан забранила информисање султана. Затим се побунили јаничари на зимовнику у Београду, кренули на Стамбол и разбили спахије[2].
- јануар — Млечани заузели дубровачко Ластово (до 1606)[3].
Фебруар
[уреди | уреди извор]- 25. фебруар — Холандско-португалски рат: Холандска источноиндијска компанија заробила код Сингапура португалску караку Санта Цатарина са богатим товаром.
- фебруар — Анадолски побуњеник Дели Хасан Карајазиџи постављен за беглербега у Босни; он креће да ратује у Угарској а у Босну шаље ћехају.
Март
[уреди | уреди извор]- 24. март — Краљ Џејмс VI од Шкотске је наследио престоле Енглеске и Ирске, постао Џејмс I од Енглеске и по први пут ујединио круне краљевстава.
- 24. март — Токугава Ијејасу је добио титулу шогуна од цара Го Јозеја, чиме је успостављен шогунат Токугава.
- март — Побуна у Балићу код Клиса када је Мехмед-бегова пратња напала жене - скоро сва побијена. У буни су учествовали и неки муслимани, али убрзо је угушена а Мехмед-бег постао босански паша. У следећих двадесетак година из Далмације се иселило око 10.000 кућа, што обухвата и Буњевце; опустеће манастири Драговић и Крупа.
- 24. март — Умрла краљица Енглеске и Ирске Елизабета I, наслеђује је рођак и краљ Шкотске Џејмс I Стјуарт, чиме настаје персонална Унија круна.
- 31. март — Меллифонтски уговор окончава Деветогодишњи рат у Ирској, Хју О'Нил, Еарл оф Тyроне се потчинио енглеској круни.
Април
[уреди | уреди извор]- април — Мојсије Секељ дигао побуну у Ердељу против тиранског хабсбуршког генерала Ђорђа Басте, у мају се прогласио за кнеза (његови татарски савезници су брутални, напада га влашки војвода Раду Зербан).
- април — Српски ускоци ослободили села око Херцег Новог.
- 30. април — Томо Ердеди на сабору прихватио част капетана краљевства.
Мај
[уреди | уреди извор]- мај — Ускоци ослободили околину Задра, на Муртеру вратили Турцима имовину у замену за 500 талира; следе напади на околину Макарске, долину Неретве и око Шибеника.
- 14. мај — Уместо Ивана Сигисмунда Херберстеина нови генерал Славонске крајине је барон Сигисмунд Фридрик Траутмансдорф.
Јул
[уреди | уреди извор]- 17. јул — Умро ердељски кнез Мојсије Секељ, биће биран Габријел Бетлен.
- 19. јул — Валтер Ралеигх ухапшен због умешаности у Главну заверу против краља Џејмса.
- 25. јул — Џејмс I Стјуарт крунисан за енглеског краља.
Август
[уреди | уреди извор]Септембар
[уреди | уреди извор]- 5. септембар — На ердељском сабору у Деви Гиоргио Баста прогласио све окупљене племиће за издајнике за шта је казна смрт и конфискација.
- септембар — Време невоља: код Москве разбијена устаничка војска атамана Хлопка.
- 29. септембар — Русворм разбио Турке на великом дунавском отоку код Будима (Дели Хасан изгубио већину људи), убрзо затим осваја тврђаву Хатван.
Октобар
[уреди | уреди извор]- 4. октобар — Погубљен велики везир Јемишчи Хасан-паша.
- октобар — Побуна Санглеyа (Кинеза) на Филипинима брутално угушена.
- 21. октобар — Османско-сафавидски рат (1603-1618): Абас Велики повратио Табриз после 18 година османске власти; зимоваће у Јеревану.
Новембар
[уреди | уреди извор]- новембар — Дели Хасан дошао у Бању Луку, прогања Србе јер су отерали његовог посланика, на шта ови дижу буну и проглашавају Сефер-бега за пашу.
Децембар
[уреди | уреди извор]- 22. децембар — Млади Ахмед I је нови османски султан - прекида с обичајем братоубиства под утицајем мајке Хандан Султан, крај утицаја његове баке Сафиyе Султан. Његов старији брат Шехзаде Јахја ће до смрти 1649. покушавати да се домогне престола.
Током године
[уреди | уреди извор]- Ускоци подижу буне против турске окупације од Лике до Боке Которске.
- Румуни и Срби под вођством Дели Марка сузбили Мојсија Секеља у Ердељу.
- Дукађинци поново дижу против Турака.
- Због досељених Срба траје спор између Зринских и Франкопана с једне и генерала Кисела и надвојводе Фердинанда с друге стране. Генерал Кисел тврди надвојводи да има право на франкопанска имања око Огулина јер је на њима на свој трошак населио Србе (спор касније решен у корист Франкопана).
- Ричард Кнолес објавио Генерал Хистори оф тхе Туркес: међу Србима се још увек певају песме о деспоту Ђурђу као о "опаком" деспоту.
- Марин Геталдић изводи експерименте.
- Османско царство: султан Мехмед III убио најстаријег сина Махмуда, јаничари опљачкали Дамаск.
- Сасвим напуштен Цесарград, након изградње Нових Двора Клањечких.
Рођења
[уреди | уреди извор]Јануар
[уреди | уреди извор]- Википедија:Непознат датум — Абел Тасман, холандски истраживач и поморац
Смрти
[уреди | уреди извор]Фебруар
[уреди | уреди извор]- 13. фебруар — Франсоа Вијет, француски математичар (1540)
Март
[уреди | уреди извор]- 10. децембар — Вилијам Гилберт, енглески лекар и физичар
- 24. март — Елизабета I, краљица Енглеске и Ирске
Децембар
[уреди | уреди извор]Види још
[уреди извор]Референце
[уреди извор]
