1606
Изглед
| Миленијум: | 2. миленијум |
|---|---|
| Векови: | |
| Деценије: | |
| Године: | |
1606. је била проста година.
Догађаји
[уреди | уреди извор]
Јануар
[уреди | уреди извор]- 10. јануар — Леонардо Донато је нови млетачки дужд (до 1612), убрзо након избора, на потицај Паола Сарпија, одбацује папин протест због непоштовања свештеничког имунитета.
- 15. јануар — Примирје у рату Стефана Бочкаја и Хабсбурга.
- 31. јануар — Гуy Фаwкес погубљен у Лондону због Барутне завере.
Фебруар
[уреди | уреди извор]- 26. фебруар — Холанђанин Wиллем Јансзоон је први Европљанин који се искрцао у Аустралији.
Март
[уреди | уреди извор]- март — Ускоци под Иваном Влатковићем узели богат плен на Неретви.
- 10. март — У бици код Гола погинули етиопски цар Јакоб и коптски архиепископ Абуна Петрос, нови цар је Сусениос (до 1632).
Април
[уреди | уреди извор]- 10. април — Сабор у Градцу: разматрање предложеног мира са Бочкајем (противе се слободи вјероисповједи), захтев за повратком власти бана од Драве до Јадрана.
- 10. април — Установљена енглеска Виргиниа Цомпанy ради оснивања колонија у Северној Америци.
- 12. април — Усвојена прва савезна застава Шкотске и Енглеске.
- април — Венецијански интердикт: Папа Павле V. екскомуницирао читаво становништво - али млетачке власти наређују свештеницима да одржавају службе; језуити напустили Венецију до 1655. године.
Мај
[уреди | уреди извор]- мај — Педро Фернандес де Куеирос је током потраге за замишљеном Јужном земљом открио Нове Хебриде.
- 17. мај — Време невоља: Лажни Димитрије убијен у побуни присталица Василија Шујског, који постаје цар Василије IV. - влада до 1610. уз слаб ауторитет.
- мај — Гуру Харгобинд постаје шести гуру Сика након погубљења његовог оца Гуру Арјана.
Јун
[уреди | уреди извор]- 23. јун — Бечки мир: Стефан Бочкај и надвојвода Матија договорили уставна и верска права у Ердељу и Краљевини Угарској.
Август
[уреди | уреди извор]- 18. август — Холандско-португалски рат, португалска победа код рта Рацхадо (Португалска Малака).
- август — Шпанци на челу са маркизом од Санта Цруза напали Драч.
Септембар
[уреди | уреди извор]Октобар
[уреди | уреди извор]- октобар — Луис Ваз де Торес први познати Европљанин који је прошао кроз Торесов пролаз.
Новембар
[уреди | уреди извор]- 11. новембар — Мир у Житватороку, завршен Петнаестогодишњи рат
- 11. новембар — Дуги рат (1593-1606): Житваторочки мир између Хабсбуршке монархије и Османског царства: крај хабсбуршког данка Турцима уведеног 1547, Ердељ остаје независан; цар и султан први пут имају једнак статус у уговору.
- новембар — Ускоци напали неки варош на турској територији али изгубили 58 људи.
Децембар
[уреди | уреди извор]- 9. децембар — После мање од пола године погубљен велики везир Дервиш Мехмед-паша Бошњак, следи му Кујуџу Мурат-паша, такође из Босне (до 1611).
- 26. децембар — Прво познато извођење Шекспировог "Краља Лира".
- 29. децембар — Умро Стефан Бочкај, за његову смрт окривљен и убијен Михаљ Катхаy.
Кроз годину
[уреди | уреди извор]- Млечани после три године вратили Ластово Дубровнику.
- Новски Турци опустошили Дубу Конавоску, херцеговачки санџак-бег се спушта у Суторину.
- Јеленград код Подгарића и Чазма ослобођени од Турака према Житваторочком миру.
- Куга у Пожеги.
- Фрањевац Доминик Андријашевић и калуђер Дамјан Љубибратић као и босански племићи Никола Драшковић и Петар Брајковић на царским дворовима у Грацу и Прагу траже помоћ у име војводе Грдана одн. патријарха Јована. Андријашевић и Љубибратић закључили у Мадриду са шпанским краљем договор о устанку Срба и Албанаца, војвода Грдан послао писмо у Напуљ где се праве планови против Турака; наде се полажу и у савојског војводу Карла Емануела.
- Контакти између ускока и Шпаније, планови да Шпанци преузму Сењ или заузму Клис са ускоцима.
- Жигмунд Ракоци дао Сави I Бранковићу тевишко владичанство у Ердељу.
- Раја из охридског кадилука напушта села због зеленашења - султан наређује да се не сме узимати више од 15% камате а зајмове смеју дати само вакуфи а не појединци (симптом "продирања трговачко-лихварског капитала у сеоску привреду").
- Живописан манастир Пива.
Рођења
[уреди | уреди извор]Јун
[уреди | уреди извор]- 6. јун — Пјер Корнеј, француски књижевник
Јул
[уреди | уреди извор]Август
[уреди | уреди извор]- 18. август — Марија Ана од Шпаније, царица Светог римског царства
Смрти
[уреди | уреди извор]Јануар
[уреди | уреди извор]- 31. јануар — Гај Фокс, енглески војник и завереник
Дани сећања
[уреди | уреди извор]Види још
[уреди извор]Референце
[уреди извор]