Prijeđi na sadržaj

Ratko Mladić

Izvor: Wikipedija
Ratko Mladić
Mladić 1993. godine
Rođenje12. marta 1942.
Božanovići, NDH
(danas Bosna i Hercegovina)
Smrt27. augusta 2026. (dob: 84)
Den Haag, Nizozemska
Zanimanjevojno lice
general-pukovnik VRS
general-potpukovnik JNA
metalostrugar
Roditeljiotac: Neđo Mladić (1909–1945)
majka: Stana (rođena Lalović, 1919–2003)

Ratko Mladić (Božanovići, 12. marta 1942. – Den Haag, 27. augusta 2026.[1]) bio je general Jugoslavenske narodne armije i general Vojske Republike Srpske za vrijeme ratova u bivšoj Jugoslaviji. Tokom Rata u Hrvatskoj komandovao je 9. korpusom JNA, dok je tokom Rata u Bosni i Hercegovini bio komandant Glavnog štaba Vojske Republike Srpske. U tom svojstvu počinio je niz ratnih zločina, genocid i zločine protiv čovječnosti, za koje ga je Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) optužio 1995. godine. Bio je u bijegu do 26. maja 2011, kada je uhapšen u Srbiji,[2] a 31. maja prebačen MKSJ-u.

MKSJ ga je osudio 22. novembra 2017. na doživotnu kaznu zatvora za genocid u Srebrenici, ratne zločine i zločine protiv čovječnosti počinjene između 1992. i 1995. godine.[3] Presuda je pravosnažno potvrđena 8. juna 2021. godine.[4]

Biografija

Mladost i obrazovanje

Rođen je 12. marta 1942. u Božanovićima, selu oko 60 kilometara južno od Sarajeva. Njegov otac Neđo Mladić (1909–1945) poginuo je kao borac 49. hercegovačke divizije NOV i PO Jugoslavije.[5] Majka Stana (rođena Lalović, 1919–2003) sama je podizala kćer Milicu (1940, udatu Avram), sina Ratka i sina Milivoja (1944–2001). Neposredno po Ratkovom rođenju, i majka i otac su mu oboleli od tifusa, a i sam je bio teško bolestan. Preživeo je zahvaljujući italijanskim vojnicima, koji su ga neko vreme lečili i snabdevali. Osnovnu školu je završio u rodnom mestu.

Nakon osnovne škole, Mladić je otišao u Sarajevo, gde je neko vreme radio kao metalostrugar u preduzeću "Tito". Ubrzo se predomislio i opredelio za kasnije životno zanimanje. Otišao je u Beograd, gde je završio Vojnoindustrijsku školu u Zemunu. U Jugoslavensku narodnu armiju stupio je putem konkursa na Vojnu akademiju 20. oktobra 1961. godine. Završio je studije s odličnim uspehom, a 27. septembra 1965. primljen je u aktivnu vojnu službu JNA. Od septembra 1976. u 29. klasi Komandno-štabne akademije pohađao je Centar visokih vojnih veština, garnizon Beograd, opštevojni smer. Akademiju je završio 1978. s visokim prosekom.

Rana karijera

Raspoređen je u 3. armijsku oblast 27. septembra 1965, a svoju komandirsku i komandantsku karijeru započeo je u Skoplju 4. novembra 1965. kao potporučnik i komandir automatičarskog voda 89. pešadijskog puka. U aprilu 1968. postao je komandir izviđačkog voda; u maju 1970. postao je poručnik, pa kapetan, kapetan 1. klase. U čin majora unapređen je 27. novembra 1974. kada je postavljen za pomoćnika komandanta za pozadinu 87. samostalne pešadijske baterije. U periodu 1976–1978. pohađao je Komandno-štabnu akademiju, a po njenom završetku odlazi na službu u Kumanovo (Treća armija), gde je postao komandant Prvog pešadijskog bataljona 89. pešadijske brigade. Čin potpukovnika dobio je 25. decembra 1980. u Odeljenju za operativnu nastavu u Komandi garnizona Skoplje. Od 18. avgusta 1986. sa činom pukovnika postavljen je za komandanta 39. pešadijske brigade 26. pešadijske divizije (Treća armija), u Štipu. Na školovanje od godinu dana otišao je u septembar 1986. kao polaznik druge klase KŠŠ OC VVŠ JNA KOV. U Skoplje je premešten 31. januara 1989. u Komandu Treće vojne oblasti, gde je postao pomoćnik načelnika Odeljenja za nastavne poslove. Odatle je 14. januara 1991. premešten za pomoćnika komandanta za pozadinu u Komandi 52. korpusa, u prištinskom garnizonu. Za načelnika Odeljenja za OPN (operativno-nastavne poslove) 9. korpusa u garnizonu Knin (Vojno-pomorska oblast) premešten je 3. jula 1991, a 20. jula imenovan je za načelnika štaba i zamenika komandanta 9. korpusa Vojnopomorske oblasti. Dana 30. decembra 1991. imenovan je za komandanta 9. korpusa.[6] Naredbom Predsedništva SFRJ 1/68 dobio je čin general-majora 4. oktobra 1991. godine.

Ratovi u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini

Dana 24. aprila 1992. Mladić je vanredno unapređen u čin general-potpukovnika, a narednog dana postavljen je za načelnika štaba i ujedno zamenika komandanta u Komandi Druge vojne oblasti JNA u Sarajevu. Dužnost načelnika štaba i zamjenika preuzeo je 9. maja, a komandu nad Drugom vojnom oblasti 10. maja. Dana 12. maja 1992. Mladić je odlukom Narodne skupštine Srpske Republike u Banjoj Luci, a na predlog Radovana Karadžića, postavljen za komandanta Glavnog štaba Vojske Republike Srpske i na tom položaju ostao je do najmanje 8. novembra 1996. Mladić je redovno unapređen u čin general-pukovnika 24. juna 1994. godine. Tokom rata predvodio je srpske jedinice u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, posebno u Kijevu, Drnišu, Vrlici, Šibeniku, Sinju, Zadru, Škabrnji, Nadinu, Skradinu, Perući, Sarajevu, Srebrenici, Potočarima, Novoj Kasabi i Sandićima.

Ratko Mladić je 24. jula 1995. optužen za genocid, zločine protiv čovečnosti i kršenja zakona ili običaja ratovanja pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju.

Dana 8. novembra 1996. ukazom predsednice Republike Srpske Biljane Plavšić, smenjen je s mesta komandanta Glavnog štaba VRS. Profesionalna vojna služba formalno mu je prestala 28. februara 2002, na osnovu ukaza donesenog 7. marta iste godine. Penziju je primao do novembra 2005, kada mu je isplata obustavljena. Imovina mu je zamrznuta stupanjem na snagu Zakona o zamrzavanju imovine haškim beguncima, usvojenog u parlamentu Srbije i Crne Gore 7. aprila 2006. godine.

Pravosnažnom presudom utvrđeno je da je Mladić učestvovao u četiri udružena zločinačka poduhvata: trajnom uklanjanju Bošnjaka i Hrvata s područja Bosne i Hercegovine na koja je rukovodstvo bosanskih Srba polagalo pravo, terorisanju civilnog stanovništva Sarajeva granatiranjem i snajperskim djelovanjem, eliminisanju Bošnjaka u Srebrenici te uzimanju pripadnika Ujedinjenih nacija za taoce radi sprečavanja vazdušnih napada NATO-a. Osuđen je za genocid, progon, istrebljivanje, ubistva, deportaciju, prisilno premještanje, terorisanje, protivpravne napade na civile i uzimanje talaca.[7]

Potraga za Mladićem

Nakon podizanja optužnice u julu 1995. Mladić je gotovo 16 godina izbjegavao hapšenje. Do novembra 1996. pritom je i dalje formalno komandovao Glavnim štabom VRS. Bilo je više pokušaja hapšenja, ali svi su završeni bezuspešno. Viđan je na Romaniji, u Han Pijesku, Beogradu, Banji Vrujci, u okolini Valjeva, Pančevu, na Zlatiboru, Ceru, Povlenu itd. Kao moguća skrovišta pominjale su se razne kasarne i vojni objekti, ali i manastiri u Ovčarsko-kablarskoj klisuri. U međuvremenu, mnoge lokacije su kao potencijalna skrovišta identifikovane, a trag Mladiću zvanično se gubi krajem 2005. godine. Stručne analize koje su uradili BIA i MUP upućuju na zaključak da se Mladić krio u urbanim delovima Srbije s dva pratioca i da se brzo kretao, zbog čega je BIA otvorila posebnu telefonsku liniju za eventualne informacije o njemu.

Više domaćih i stranih medija objavilo je 21. februara 2006. vest da je Ratko Mladić lociran i uhapšen, pa čak i prebačen u Hag. Kancelarija Vlade Srbije za saradnju sa medijima saopštila je da ta informacija nije tačna.

Tokom 2006. policija je uhapsila više osoba osumnjičenih da su pomagale Mladiću u skrivanju. Njima je septembra 2006. pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu počelo suđenje za krivično delo pomoći učiniocu posle izvršenog krivičnog dela, za šta je zaprećena kazna od osam godina zatvora. Među optuženima najviše je bilo bivših oficira VRS i VJ. Deset optuženih pravosnažno je oslobođeno 2017. godine.[8]

Dana 3. maja 2006. Evropska komisija suspendovala je pregovore o Stabilizaciji i asocijaciji sa SCG zbog izostanka hapšenja Ratka Mladića i izručenja Haškom tribunalu. Sredinom jula Vlada Republike Srbije usvojila je Akcioni plan za saradnju sa Haškim tribunalom, koji podrazumeva koordiniranu akciju svih nadležnih organa za hapšenje Mladića.

Tokom potrage i hapšenja, deo političkih stranaka i nevladinih organizacija u Srbiji javno je iskazivao podršku Mladiću. Prilikom preimenovanja Bulevara AVNOJa u bulevar Zorana Đinđića, pripadnici omladinskog pokreta krajnje desnice "1389" lepili su plakate s natpisom bulevar Ratka Mladića.[9]

Hapšenje i suđenje

Ratko Mladić uhapšen je 26. maja 2011. u Lazarevu kod Zrenjanina.[10] Vijest o hapšenju potvrdio je predsednik Republike Srbije Boris Tadić na konferenciji za novinare u Beogradu izjavivši: "Pokazali smo da želimo u Evropu i da želimo da podignemo svoj kredibilitet u međunarodnoj javnosti".[11]

Konačnom presudom Mladić je proglašen krivim po deset od jedanaest tačaka optužnice. Među njima najteže se odnose na genocid u Srebrenici (juli 1995) i na opsadu Sarajeva.

Smrt

Mladić je umro 27. avgusta 2026. tokom bolničkog liječenja u Hagu. U trenutku smrti čekao je premještaj u državu u kojoj bi izdržavao ostatak doživotne kazne zatvora.[12]

Reference

  1. ↑ Protić, Marko; Anđelković, Nataša (2026-08-27). „Umro Ratko Mladić, osuđen za genocid i ratne zločine u Bosni i Hercegovini”. BBC News na srpskom. Pristupljeno 2026-08-27.
  2. ↑ „Izjava Tužilaštva povodom hapšenja Ratka Mladića”. Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju. 2011-05-26. Arhivirano iz originala na datum 2024-05-22. Pristupljeno 2026-08-27. »Tužilac Međunarodnog krivičnog suda [za] bivšu Jugoslaviju pozdravlja današnje [26. maj 2011.] hapšenje Ratka Mladića«
  3. ↑ Bowcott, Owen; Borger, Julian (2017-11-22). „Ratko Mladić convicted of genocide and war crimes at UN tribunal” (en-GB). The Guardian. ISSN 0261-3077. Pristupljeno 2017-11-22.
  4. ↑ „Žalbeno vijeće Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove donijelo presudu u predmetu Mladić”. Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove. 2021-06-08. Arhivirano iz originala na datum 2026-01-17. Pristupljeno 2026-08-27. »Žalbeno vijeće je potvrdilo kaznu doživotnog zatvora koju je g. Mladiću izreklo Pretresno vijeće, uz suprotno mišljenje sudije Nyambe.«
  5. ↑ „Mladić: Idem u Hag da učim engleski”. Press Online. 4. 6. 2011. Arhivirano iz originala na datum 2016-03-04. Pristupljeno 3. 11. 2014.
  6. ↑ „Third Amended Indictment” [Treća izmijenjena optužnica]. Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju. 2011-10-20. Arhivirano iz originala na datum 2024-12-06. Pristupljeno 2026-08-27. »On 20 July 1991 he [Ratko Mladić] was appointed Chief of Staff (and Deputy Commander) of the 9th Corps, and on 30 December 1991 he was appointed 9th Corps Commander.«
  7. ↑ „Mladić, Ratko (MICT-13-56)”. Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove. Arhivirano iz originala na datum 2026-05-16. Pristupljeno 2026-08-27.
  8. ↑ D., D. (2017-08-22). „Mladićevi jataci pravosnažno oslobođeni”. Danas. Arhivirano iz originala na datum 2025-09-09. Pristupljeno 2026-08-27. »Apelacioni sud u Beogradu pravosnažno je oslobodio krivice 10 ljudi koji su bili optuženih za skrivanje bivšeg komandanta Vojske Republike Srpske Ratka Mladića«
  9. ↑ „Đinđićev bulevar ponovo izlijepljen Mladićevim slikama”. Radio Slobodna Evropa. 2010-03-12. Arhivirano iz originala na datum 2025-11-11. Pristupljeno 2026-08-27. »Prvi put, pripadnici "Pokreta 1389" prelijepili su natpise u Bulevaru Zorana Đinđića 21. maja 2007. godine i tom prilikom uhapšene su dvije osobe.«
  10. ↑ Radio televizija Republike Srpske: Uhapšen Ratko Mladić, 26.05.2011. Arhivirano 2011-11-25 na Wayback Machine-u (sh)
  11. ↑ „Radio televizija Srbije: Uhapšen Ratko Mladić! 26.05.2011.”. Arhivirano iz originala na datum 2011-05-27. Pristupljeno 2011-05-26.
  12. ↑ „Saopštenje povodom smrti Ratka Mladića”. Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove. 2026-08-27. Pristupljeno 2026-08-28. »Gospodin Ratko Mladić preminuo je danas dok je bio hospitalizovan u Haagu, u Nizozemskoj. [...] U trenutku smrti, gospodin Mladić čekao je transfer u državu u kojoj bi izdržavao preostali dio kazne.«

Vanjske veze

Izvor: https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Ratko_Mladić&oldid=42682091